Većini autoprevoznika u RS zarada od prodatih karata ne može da pokrije troškove, pa su zbog toga primorani da pojedine autobuske linije ugase.

Njegoš Kunarac

Bijeljinsko preduzeće „Semberija transport“ je zbog slabe zarade ukinulo liniju Bijeljina – Foča.

- Radio sam kao vozač na toj liniji. Bilo je putnika, ali ne mnogo. Cijene karata nisu mogle pokriti troškove, ukinuta je isključivo iz ekonomskih razloga. Kako se ukinula linija, tako sam i ja ostao bez posla – kaže Njegoš Kunarac koji je bio vozač Semberija transporta.
Kunarac dodaje da, iako je ova linija saobraćala kroz brojne gradove i bukvalno povezivala Semberiju i Hercegovinu, zbog neisplativosti nije mogla da opstane.

I autoprevoznik „Ubla turs“ je zbog sve veće nerentabilnosti primoran da ukine autobusku liniju Trebinje – Banjaluka. Direktor „Ubla tursa“ Milan Grubač kaže da je ova linija već odavno nerentabilna i da planira da je ukine.

- Ponekad na toj liniji imamo po jednog, dva putnika, sve više je neodrživa, bićemo možda primorani i da je ukinemo – kaže Grubač.

On dodaje da većina autoprevoznika ne može da ostvari zaradu od prodatih karata niti da pozitivno posluje.

- Često se desi da se od prodaje karata ne može ni gorivo namiriti, a na to odlazi najviše od cijene karte, više od 30 odsto. Samo za našu liniju od Trebinja do Beograda je neophodno 800 maraka goriva. Mi to ne možemo pokriti ako nam nije pun autobus, a rijetko kada je pun. Karta do Beograda je 52 marke. Ista situacija je i sa linijom do Banjaluke – pojašnjava Grubač.

Grubač kaže da se sveukupna loša ekonomska situacija odražava nepovoljno na autoprevoznike.

- Radi se o tome da danas putuje samo ko isključivo mora. Redovne linije moramo držati. Na sve načine pokušavamo da opstanemo uvođenjem i manjih cijena na povratne karte, ali sve je teže. Mnoge linije se gase u posljednje vrijeme, mnogi autoprevoznici ne mogu da posluju, prepušteni su sami sebi – ističe Grubač.

Ista situacija je i kod autoprevoznika „Aroma“ iz Rogatice.

- Cijene karata ne mogu da nam pokriju troškove. Sve možemo pokriti samo kada nam je pun autobus putnika, a to je rijetko, samo u ljetnoj sezoni. Zimi konstantno vozimo poluprazan autobus – kaže Đorđe Vučak iz preduzeća „Aroma“.

U preduzeću „Sons“ iz Istočnog Sarajeva kažu da su njihove cijene karata iste još od kada je gorivo na pumpama u RS bilo 1,60 KM.

- Na cijenu najviše utiče gorivo. Visinu karte ne možemo povećati, izgubili bismo putnike, gledamo da smo usklađeni sa drugim prevoznicima. Jako teško je danas biti na dobitku u ovom poslu. Od karata se plaćaju svi porezi, autobuske stanice uzimaju svoju proviziju od prodaje karata, koje je oko devet odsto, deset maraka je ulaz i izlaz na stanicu,  svakom vožnjom autobusi se troše, popravke koštaju, tako da sve to kada se sabere pređe cijenu svih prodatih karata – kažu u „Sonsu“.

Novi autobusi samo san

Zbog sve težeg poslovanja većina autoprevoznika može samo da sanja o novim autobusima.

- Novi autobus košta oko 820.000 maraka, možete da ga kupite i na lizing, a onda ste mjesečno u obavezi da plaćate ratu u iznosu između 15.000 i 16.000 maraka. A od čega to da plaćate nego od zarade karata koja je ionako mala – pojasnili su u preduzeću „Ubla turs“.  (Glas Srpske – R.Đ.)